Jedina stvar kojoj sam se uistinu nadala na putu prirode je elementarne nepogode. Čitala sam putopis Estonaca na proputovanju do Gruzije i oduševih se kao malo dijete kada sam vidjela da ih je u jedan trenutak okružio roj skakavaca u najezdi. Potajno sam se nadala da će me u jednom trenutku kroz kavkasku stepu okružiti gzilijarda skakavaca u letu – imali smo sve predispozicije – idealno godišnje doba, klima je bila savršena, oko nas jesu bili skakavci raznih gabarita ali nisu letjeli već su čvonjili po vegetaciji i bavili se progresivnim žderanjem.

Iako baš i ne volim da mi po licu plazare razne živine, pomisao da doživim ovakvo nešto jako mi se svidjela.

Kukci <3