Jedna od prvih stvari na koje ćete nabasati u stanu u kojem živim je lolcat.

Kad se uspijete obraniti od naporne živinice, sjest ćete na kauč u dnevnoj sobi i vidjet ćete drugu naupadljiviju stvarčicu – jastuk.

Kad je mama krenula na kemoterapiju, bila je prisiljena mirovati, ležati i čitati. Navikla na priličnu aktivnost, nije baš uspjela prihvatiti novi način života, a kako joj je brzo dojadio TV, našla je zanimaciju koja je skraćivala dane – vezenje. Iskopala je iz ormara nekakve stare poliakrilne komade koji služe kao podloge i konce koje sam ja koristila za neke svoje kreativne izlete. Našla je shemu u staroj Burdi i izvezla je crvene ruže po “x” principu. Trash trasheva :). Čim je zgotovila, odmah sam si rezervirala izvezeni komad, a vizija što sa njim je ubrzo došla. Sašila sam crni okvir, natrpala sintetički futer u jastučnicu i zašila ga.

Nakon ovog motiva je još nebrojeno puta zabola iglu u bijelo platno, no prvi rad, sa vidljivim početničkim greškicama ali i željom za skraćivanjem dugog dana je kod mene.