Tamari^2nd

Povremeno nabasam na tamarind u trgovinama. Radi se o velikim mahunama koje lako pucaju pod pritiskom prsta i u kojima se krije slatko meso. Okus je nalik onome suhih voćki – ako volite datulje, brusnice i suhe marelice – isprobajte okus tamarinda, sigurno će vam se svidjeti. Mrvicu je kiselkast, što mi jako godi.

Okus je zapravo taman onakav da meni padne na pamet nešto s njim, osim grickanja mesa samih plodova. Osim u žitarice u koje ga ubacim pri kuhanju, objasnit ću kako sam u kućnoj radinosti napravila tamarindov umak. S tamarijem.

Zbog krajnje nefotogeničnosti samog finalnog proizvoda samo ću opisati što sam napravila i što se s time može raditi. Zamislite homogenu smeđu kašu – ne bi smio biti problem. Oljuštila sam plodove, uklonila one tri tvrđe celulozne niti i brojne velike smeđe sjemenke. Kratko sam prokuhala meso plodova, dodala prstohvat muškatnog oraha, kapnula malo mirina (rižino vino) i tamari (soja umak). Ubacila sam u blender omekšalu i raskašenu masu, samljela u pastu, isprobala okus i ustanovila da bi se izuzetno dobro slagao s komadom teletine.  :herc2: