Černobilski dnevnici.

Ako iz nekog razloga imate potrebu ciljano naživcirati se, samoinducirati mučninu ili trebate neškodljiv laksativ, pogledajte film Chernobyl diaries.

Glavni likovi, razmažena američad podebljana Australcem i Norvežankom, dogovara ekstremnu turističku rutu istraživanja Pripjata. Simpatičan detalj u prolazu je otkrio i jedan od lokaliteta snimanja filma.

Po gradu duhova vodi ih gromada od Ukrajinca, vojna iskusnjara, prekaljeni vodič, bio svuđe, vidio svašt. Moroni po Pripjatu šetaju po travi, čuče i kleče, brljaju rukom po nekakvom potočiću, diraju gelendere u zgradama i slično, što je inače apsolutno zabranjeno radi kontaminacije. Iz sivila pred-katastrofne sovjetske soc-gradnje iskače par solidnih skakutavih sisa zapakiranih u zelenu košulju, potencijalni motiv gledanja filma dulje od 10 minuta. Mene je, eto, navukla černobilska katastrofa. Dođoh ko mečka na rupu. Nije me trebalo niti nagovarati.
Stvar polazi po zlu kada vodič izađe iz vozila i začuje se par pucnjeva, što je prouzročilo dodatno izlaženje iz auta. Jedan po jedan biva napadnut, nestao, pa onda idu u potragu, pa ovo pa ono… da bi na koncu svi bili pobijeni. Klasični teen horor slijed.

U filmu nema apsolutno ništa vrijedno gledanja; ima sve što jedan samorespektabilni trećerazredni pseudo-hororčić treba imati i kao takav je teška promašajčina – žgoljavu, toliko prežvakanu i već viđenu radnju, mlađahne glumce sposobne trčati sat vremena filmske radnje od neprijatelja koje zapravo kamera do kraja nikad propisno ne uhvati da bi nas držala na iglama i standardnu holivudsku potrebu za defamacijom neameričkog. “Film” prikazuje na užasno jeftin način kako u podzemlju Pripjata obitavaju teratološki slučajevi koji su iz nekog nepoznatog razloga krvoločni. OK, razlog je poznat, ovo je horor a ne melodrama o preživjelima i eksponiranima ali ovo je toliko jeftino da je jadno. Smatram kako se film na izrazito glup način isprđuje na račun tih nesretnih ljudi.

Jedino zapravo strašno u ovom “hororu” su netočnosti. Inače… Ne vrištim na krv, demone, mutante niti podivljale životinje, najčešće antagoniste prosječnog horora, ali povilenim kada vidim ovaj grb

u Pripjatu. Dakle, ne u Kumrovcu nego u Pripjatu.

Da skratim, ne gubite vrijeme. Nemilosrdno lupendranje glavom o zid je produktivnije od gledanja ovog smeća.