31 / hihotave graničarke
Ivana
13.8.
utorak
Rastali smo se od Tevfika i žene mu, sa namjerom dolaska do kraja dana u Srbiju.
Kratko smo stali u gradu Edirne, gdje je Lazić sjeo na brijanje. Sviđa mu se koncepcija da ga skockaju za 10-ak kuna, štoviše, kaže da bi praksu nastavio i kod nas kada bi postojale takve usluge, pogotovo sa starim britvama.
Testirala sam obavljeni posao prstima, ustanovila LVL: muy excellente i krenuli smo dalje.
Vrlo brzo završili smo u Bugarskoj.
Bugarska
Nije mi se nimalo svidjela još od granice. Osim što im carinice nisu bile dovoljno ozbiljne da se saberu i na engleskom sroče što od nas žele, nitko me nije pitao unosim li u Uniju oružje, narkotike, dinamit, noževe ili nešto treće. Prošli smo tako glatko da nije za vjerovati. Skoro pa su nam samo mahali da prođemo. To mi se nimalo ne sviđa, došlo mi je da se vratim i pitam, “Dobro, FFS, hoće mene netko pregledati?!”. Bljeh.
Bugari uredno reklamiraju cigarete uz ceste. Sapienti sat.
Srbija
Kraj dana: Srbija, Dimitrovgrad. Hotel pun turista, hrpa bučnih ljudi i odlična soba za 200 kuna. Tuš mi je trebao više od ičega.
Ukupna prijeđena kilometraža bila je čisto golo gaženje, bez puno stajanja po vrlo toplom vremenu.
Total: 500 km.
